ASTRO INFO
Sunce trideset dana putuje kroz jedan znak horoskopa. Ono je vladar vatrenog znaka Lava i prirodne pete astrološke kuće. Tiče se volje, egoizma, životne energije, kreativnosti, dece, zabave. Sunce je egzaltirano u znaku vatrenog Ovna. Kada je reč o zdravlju, svaka boljka koja ja povezana sa leđima, srcem, cirkulacijom krvi vezana je za Sunce i aspekte koje ono gradi u svakom horoskopu. // Astro Magazin // Mesec ima ogroman uticaj kako na plimu i oseku, tako i na razmenu tečnosti u našim organizmima, a poznato je da voda čini oko 70% težine ljudskog tela. Mesec u astrologiji vlada znakom emotivnog i nežnog Raka i četvrtim poljem prirodnog horoskopa. Mesec je egzaltiran u zemljanom Biku i tu se najbolje oseća. Najviše utiče na predstavnike vodenog elementa zodijaka a to su Rakovi, Škorpije i Ribe. U proseku oko dva dana boravi u jednom znaku. Zdravstveno se tiče organa za varenje, grudi, pankreasa, jajnika. // Astro Magazin// Planeta Merkur vlada Blizancima i Devicom odnosno prirodnim trećim i šestim astrološkim poljem. Merkur u svakom horoskopu pokazuje na koji način individua komunicira, govori, razmišlja i kakva putovanja voli. Kakva je koncetracija, sklonost ka trgovini, prodaji, učenju, pisanju vidi se iz položaja natalnog Merkura. Ova planeta je egzaltirana u Devici ali i Vodoliji. Merkur se predstavlja i saobraćaj, automobile, obrazovanje, razum i papirologiju. Tiče se nervnog sistema posebno onog zaduženog za govorni aparat, zatim utiče na respiratorni sistem i tiroidnu žlezdu, mozak i čulo sluha. // Astro Magazin // Venera je druga po redu planeta koja je najbliža Suncu. Ona je najsvetlije nebesko telo koje se vidi nakon zalaska Sunca. Vlada Bikom i Vagom odnosno drugim i sedmim prirodnim poljima horoskopa. Tiče se ljubavi, novca, braka, javnosti, diplomatije, pesme, umetnosti, zlata, hrane, cveća, poklona, parfema. Najbolji uticaj ima kada se nalazi u znaku Riba. Ako je smeštena u Škorpiji donosi ljubavne muke, blokade i tugu. Venera utiče na čulo ukusa, a tiče se i reproduktivnih organa, bubrega, nivoa šećera u krvi, venske cirkulacije, grla, kože. // Astro Magazin // Mars je planeta koja vlada znakom Ovna, a suvladar je i Škorpije. Mnogo je jak kada se nalazi u Jarcu, dok je izraženo negativan u znaku vodenog Raka. Tiče se ambicije, akcije, agresije, rata, nasilnih reakcija, opekotina i posekotina. Oko dva meseca putuje kroz jedan znak. // Astro Magazin // Jupiter je planeta sreće, ekspanzije, bogatstva, optimizma. Vladar je Strelca, a suvladar Riba. Najbolje se oseća kada putuje kroz znak Raka. Ako je dobro položen u natalu donosi veliki uspeh, bogatstvo i ugled. Ako je loše aspektovan donosi preterivanja, probleme sa kilogramima, kršenje zakona i nemoralno ponašanje. Za dvanaest godina obiđe ceo zodijak. // Astro Magazin // Saturn je planeta kojoj treba oko dve i po godine da prođe kroz jedan znak zodijaka. Vladar je Jarca, a suvladar Vodolije. Donosi strogoću, ozbiljnost, rad, red, disciplinu, iskušenja, muke, prepreke, siromaštvo i muku kroz koju se nauče velike životne lekcije. Najpovoljniji uticaj ima u znaku Vage. // Astro Magazin // Planeta Uran je vladar jedanaestog znaka horoskopa a to je Vodolija. Uticaj ove planete ogleda se kroz genijalne ideje, brzo i nepredvidivo donošenje odluka, revuliconarnost i učenje astrologije, a daje i dar vizionarstva. Simbolički prikazuje sve što ima veze sa modernim tehnologijama, strujom, avionima, vozovima, udarima groma, potresima. // Astro Magazin // Neptun je vladar Riba, a tiče se mašte, snova, iluzija, kreativnosti, hrišćanstva, mora, molitve, Boga, monaštva, fotografije, vina, plina, nafte, droge, poroka, lopova, otrova, alkohola. Dobro aspektovan daje prejaku intuiciju, odlične slikare, kompozitore, fotografe, prozorljive ljude, a loše postavljen u natalu utiče na razvoj psihičkih bolesti i svih nemoralnih aktivnosti. // Astro Magazin // Pluton je muška planeta i vlada znakom Škorpije. Tiče se podzemnog sveta, psihijatrije, policije, magije, uništenja, transformacije, regeneracije, opsesije, paranoje, seksualnosti i harizme. Dobro postavljen daje imućne ljude sa ogromnim kapitalom, a u negativnom kontekstu prouzrokuje kriminal, stradanja i demonske napade kroz one koji se bave crnom magijom. U jednom znaku boravi oko dve decenije.
   |   

      

Rečima nije moguće opisati kakav je osećaj boraviti na Svetoj Gori (grč. Άγιο Όρος) i kretati se njenim vijugavim makadamskim putevima. Gledati nedirnutu prirodu, tamno-zelene šumovite brežuljke i kristalno plavo more; posetiti svete srednjovekovne pravoslavne manastire i njihove čudotvorne ikone i freske, taj osećaj mora se iskustveno doživeti. I lično se uveriti da sve što ste ikada pročitali ili videli o Svetoj Gori, koliko god verno preneto i opisano, samo je mali delić onoga što ćete osetiti kada se nađete na jednom takvom mestu.

MESTO BOŽANSKIH ENERGIJA: Svakome ko krene na pokloničko putovanje jasno je od trenutka kada stupi na svetogorsko tle: u pitanju je zaista sveto mesto, gde se natprirodne, božanske energije mogu gotovo opipati koliko su snažne i sveprisutne na Svetoj Gori Atonskoj. Već dugo sam imao želju da posetim ovaj centar istočne pravoslavne crkve i središte pravoslavnog monaštva, njihove vere i mistike. Smatra se, pravom, da je Sveta Gora veličanstvena, živa ikona nekadašnjeg moćnog vizantijskog carstva, i jedinstveno manastirsko i duhovno kraljevstvo na planeti koje postoji skoro dve hiljade godina Prema predanju, Presveta Bogorodica plovila je brodom na Kipar da poseti Lazara (koga je Gospod Isus Hrist oživeo), koji je u to vreme bio biskup u Larnaki. Brod je, usled nezapamćene oluje, morao da skrene s kursa i usidri se na Atos. Zadivljena lepotom ovog mesta, Bogorodica je, izašavši na obalu, posvetila Svetu Goru svome sinu i Bogu. Od tada, ovo mesto smatra se Vrtom Majke Božije, a pravoslavni monasi neprestano se mole za spasenje svoje duše i čitavog čovečanstva. Tek nedavno mi se ukazala prilika da ostvarim svoju davnašnju želju i odem na pokloničko putovanje na Svetu Goru. Iz svoje glave i srca, pokušaću da prenesem makar fragmente sećanja i emocija koje sam tamo doživeo, i verodostojno ih zabeležim na belom papiru.

PUTOVANjE NA SVETU GORU: Moj put je otpočeo u maloj grčkoj luci Uranopolisu, jer se na Svetu Goru može ući samo brodom. Kako bi se osigurao ulaz na trajekt, a samim tim i odlazak na svetogorsko tle, potrebna je posebna viza (ΔΙΑΜΟΝΗΤΗΡΙΟΝ) koja se dobija u kancelariji Svete Gore u Uranopolisu. Pokloničko putovanje koje je nazvano „Stopama Svetog Save“ predviđalo je obilazak bogomolja, prisutvo jutrenju, liturgiji i večernjoj službi, kao i počinak u nekoliko manastira i skitova na Svetoj Gori, značajnih po tome što su se u njima molili i boravili Sveti Sava i njegov otac Sveti Simeon Mirotočivi. Boravak je otpočet obilaskom veličanstvenog ruskog manastira Pantelejmon, nakon čega je grupa srpskih poklonika, u kojoj sam i sâm bio, posetila skit Svetog Andreja Prvozvanog u Kareji i isposnicu Svetog Save gde se nalazi čudesna ikona Majke Božije Mlekopitateljnice. U Kareji smo posetili i grčki manastir Kutlumuš, kao i najstariju crkvu na Svetoj Gori, sabornu crkvu posvećenu Uspeniju Presvete Bogorodice. Sledeća stanica na našem pokloničkom putovanju bio je moćni grčki manastir Vatoped, inače bratski manastir srpskog Hilandara, u kome se nalazi i crkva posvećena Svetom Savi. Na kraju, put nas je odveo u srpsku svetinju, manastir Hilandar.

DRŽAVA MONAHA: Na Svetoj Gori nalazi se 20 velikih manastira, 12 skitova, mnoštvo kelija i drugih monaških naseobina, a na njenim liticama – u najsurovijim uslovima, bez ikakve infrastrukture, samo na golim stenama – žive i mole se monasi-pustinjaci. Od ukupnog broja manastira, 17 bogomolja pripada grčkim monaškim zajednicama, dok su 3 slovenska: po jedan ruski, srpski i bugarski manastir.

U IX veku carskom vizantijskom poveljom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atosu, a vremenom se, osim grčkog, pojavljuje i slovensko monaštvo: rusko, srpsko, bugarsko, ali i gruzijsko i rumunsko.

Pre više od 1000 godina osnovan je prvi veliki pravoslavni manastir na Svetoj Gori, Veli­ka lavra (963.), a već vekovima važi nepromenljiv redosled, tj. rang koji ovih 20 manastira, po svom značaju, zauzi­maju:

1) Velika lavra, 2) Vatoped, 3) Iviron, 4) Hilandar (srpski), 5) Dionisijat, 6) Kutlumuš, 7) Pantokrator, 8.) Ksiropotam, 9) Zograf (bugarski), 10) Dohijar, 11) Karakal, 12) Filotej, 13) Simonopetra, 14) Sveti Pavle, 15) Stavronikita, 16) Ksenofont, 17) Grigorijat, 18) Es­figmen, 19) Sveti Pantelejmon (ruski), 20) Konstamonit.

Administrativno-­upravni centar Svete Gore, Protat, nalazi se u Kareji.

Svi manastiri na Svetoj Gori, spolja gledano, imaju nesvakidašnju sličnost. Opasani visokim zidinama, liče na prava utvrđenja. U sušti­ni oni to i jesu. Mnogo vekova u prošlosti, ova utvrđena monaška naselja morala su da se brane od gusara ili plaćeničkih vojski koje su, u želji za pljačkom, harala morima i obalama Egeja. Manastirske tvrđave čine spoljni odbrambeni kameni zidovi sa otvorom za ulaz i visoke osmatračnice, pirgovi (kule). Najznačajniji objekti tog branjenog prostora uvek su saborne crkve, svetinje manastirskih kompleksa.

STOPAMA SVETOG SAVE: Brod kojim je naša grupa doplovila do svetogorske obale pristao je u lučici ruskog manastira Pantelejmon. Još dok smo se približavali obali, bili smo zapanjeni veličinom manastirskog kompleksa. U svakom trenutku, manastir može da primi više od hiljadu gostiju, poklonika iz svih krajeva sveta. Pantelejmon je, takođe, jedini manastir na našem putu u kome nismo konačili preko noći, jer je, usled velikog broja – pre svega ruskih, ali i ukrajinskih – poklonika koji se svakodnevno prijavljuju za dolazak, potrebno čak šest meseci unapred rezervisati prenoćište u manastiru. Za svaki manastir, ili skit na Svetoj Gori važi gvozdeno pravilo: bez blagoslova igumana ili monaha nije moguće fotografisati unutrašnjost manastirskog komplaksa, niti same monahe, a najstrože je zabranjeno načiniti slike unutrašnjosti crkava, ili fotografisati freske, relikvije ili ikone manastira. Iz tog razloga, Pantelejmon će nam svima, koji smo boravili u njemu, ostati ovekovečen samo u formi spoljašnih zidova i fotografija iz trajekta tokom njegovog obilaska vodenim putem. Unutrašnjost ruskog manastirskog kompleksa, blještave, renovirane crkve i svete relikvije, od kojih je sigurno najznačajnija lobanja Svetog apostola Luke, učenika Hristovog, i pisca jednog od četiri Jevanđelja, poneli smo u našem sećanju i srcima. Naš put nastavljen je stupanjem na tle i celodnevnim boravkom u drugom najznačajnijem manastiru na Svetoj Gori – grčkom Vatopedu. Manastir je osnovan u drugoj polovini X veka i njegovu energiju i lepotu, zaista je teško opisati. U Vatopedu su prilikom svog dolaska na Svetu Goru, pre nego što su osnovali manastir Hilandar, boravili Sveti Simeon i Sveti Sava, rodonačelnici srpske države i crkve. U Vatopedu, kao i u svim drugim manastirima u kojima smo boravili, susreli smo se sa iskrenim i toplim prijemom od strane monaha, koji su nas prihvatili kao rođenu braću. Pokazali su nam manastirski kompleks, a naš domaćin, monah američkog porekla, proveo nas je kroz istoriju bogomolje. Dozvoljeno nam je bilo da posetimo i muzej, kao i manastirsku riznicu u kojoj se čuvaju neke od najsvetijih relikvija hrišćanstva – između ostalih, pojas Presvete Bogorodice, lobanja Svetog Jovana Hrizostoma (Zlatousti) i čestica Časnog Krsta.

ADMINISTRATIVNI CENTAR KAREJA: Iz moćnog Vatopeda, uputili smo se u Kareju, gradić koji je središte administracije Svete Gore. Kareja je, osim što se u njoj nalazi Protat, svojevrsna „vlada” u čijem radu učestvuju predstavnici svih 20 svetogorskih manastira, značajna i po tome, jer se na njenoj teritoriji nalaze i brojne druge važne pravoslavne bogomolje: manastir Kutlumuš, zatim najstarija saborna crkva na Svetoj Gori, kao i Skit Svetog Andreja Prvozvanog, apostola Hristovog, a ranije učenika Svetog Jovana Preteče. Za srpsku zajednicu i sve njene vernike od posebnog je značaja i Isposnica Svetog Save, koja se takođe nalazi u Kareji. Ovaj objekat je u vlasništvu manastira Hilandar, a značajan je po tome jer se u Isposnici nalazi autentična pećina u kojoj se molio Sveti Sava, kao i čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, jedinstvene u celom hrišćanskom svetu, jer je na njoj prikazano kako Presveta Bogorodica doji (pita) Hrista Mladenca. U Isposnici je Sveti Sava 1199. godine napisao „Karejski tipik“ i to je danas najstariji dokument koji se čuva u riznici manastira Hilandar. Nakon boravka u Kareji i noćenju u Skitu Svetog Andreja Prvozvanog, u kome smo, gle čuda, spavali u samoj crkvi, iznad oltara (što je, zaista jedinstven, neopisiv osećaj), krenuli smo ka poslednjoj, i najvažnijoj, stanici našeg putovanja po Svetoj Gori Atonskoj – srpskoj svetinji, manastiru Hilandar.

IZVORIŠTE SRPSKE DUHOVNOSTI: Iz istorije znamo da su manastir Hilandar, u rangu carske lavre, podigli veliki župan Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Rastko (Sava), pre više od osam vekova, 1198. godine. Te godine je vizantijski car Aleksije III Anđeo izdao povelju Simeonu i Savi kojom se manastir Hilandar daruje „da Srbima bude na večni poklon“. Car je pristao da to učini, pošto su bile ispunjene i očuvane forme, i jer je molba imala pristanak celog svetogorskog bratstva. Manastir je izgrađen na ruševinama ranijeg vizantijskog manastira Helandariona, koji je, po predanju, osnovan još početkom XI veka. Manastir Hilandar je, spolja gledan, sličan drugim manastirima na Svetoj Gori, podseća na veliko srednjovekovno utvrđenje. Opasan je debelim zidovima visokim i do 30 metara, dok je čitav kompleks zidina dug oko 140 metara, a širok skoro 75 metara. Na južnoj i istočnoj strani manastirskog kompleksa uzdižu se dve velike kule – pirgovi. Umorni od puta i specifičnog režima života koji vlada na celoj Svetoj Gori i u njenim manastirima, svi u grupi bili smo zaista presrećni jer se približavamo našoj duhovnoj, zajedničkoj kući, zbog koje smo se i uputili na ovo pokloničko putovanje. Čim smo prošli kroz tri gvožđem okovane manastirske ulazne kapije, koje su postavljene jedna iza druge, iznenadila nas je razmera štete koju je manastir Hilandar pretrpeo nakon katastrofalnog požara u noći između 3. i 4. marta 2004. godine. Vatra je progutala više od polovine korisne površine manastirskog kompleksa i prema najoptimističnijim procenama, trebaće bar još 10 godina da se manastir u potpunosti renovira. Na svu sreću, Božijom voljom, netaknuta ognjem ostala je Saborna crkva Vavedenja Bogorodice, koju je, na temeljima prvobitne crkve koju su izgradili Sveti Simeon i Sveti Sava, podigao srpski Kralj Milutin 1320. godine.

VATRENA STIHIJA: Neoštećena požarom ostala je i riznica manastira, u kojoj se čuvaju neproceniva manastirska duhovna blaga, kao i autentična manastirska trpezarija iz prve polovine XIV veka. Prema priči očevidaca, vatra se, iako potpomognuta silnim vetrom koji je duvao u noći dok je besneo požar, sama ugasila ispred pirga Svetog Save sa jedne strane kompleksa, i gotovo istovremeno, sa suprotne strane manastira, pre nego što je dotakla trpezariju.

Vatra nije dodirnula ni žive simbole iz vremena nastanka manastira, dva ogromna čempresa, koje su pre 800 godina zasadili Sveti Simeon i Sveti Sava u manastirskom dvorištu iza kojih se nalazi Saborna crkva.

Još jedna interesantna činjenica vezana je za našu posetu srpskoj svetinji. Od svih mesta na kojima smo bili, jedino u manastiru Hilandar nisu funkcionisali mobilni telefoni, jer nije bilo signala. Nikakav network i nije potreban takvom mestu, zaključili smo.

Osim samog manastirskog kompleksa, Hilandar ima izuzetno veliki posed u svom vlasništvu koji, prema procenama, obuhvata jednu petinu čitave teritorije Svete Gore. U tom smislu, srpska bogomolja ima ubedljiv primat u odnosu na svih 19 preostalih manastira koji se nalaze na Svetoj Gori.

Po pravilu, svetogorski manastiri imaju različite izvore prihoda. Osim pomoći matičnih država, ili pojedinih dobrotvornih organizacija ili pojedinaca, manastiri imaju dodatne aktivnosti kojima popunjavaju „budžet” za normalno funkcionisanje sveukupnog manastirskog života. Manastiri imaju prodavnice suvenira u kojima posetioci mogu kupiti ikone, brojanice, knjige i druge stvari, poput manastirskog vina i rakije, ili sveća koje sami proizvode. Monasi se bave i zemljoradnjom, a gotove sve graditeljske, ili poslove na održavanju bogomolja rade sami, ili uz pomoć radnika, civila, koji su angažovani kao ispomoć u poslu.

MANASTIRSKA KULTURNA BAŠTINA: Riznica manastira Hilandar jedna je od najdragocenijih u čitavom pravoslavnom svetu, i na njenom tlu nalaze se neprocenjive hrišćanske relikvije i ikone, od kojih je čak 500 nastalo između XII i XIX veka. Među njima su najznačajnije:

– Bogorodica Trojeručica, jedna od najvećih svetinja i ujedno najpoznatija. Po predanju je nastala u VIII veku. Tada je iscelila Sv. Jovana Damaskina. Ona se nalazi u Sabornoj crkvi i nju je Sveti Sava doneo iz Palestine, iz manastira Svetog Save Osvećenog.

– Mozaička Bogorodica Odigitrija, nastala oko 1200. godine, ima veliku umetničku i još veću istorijsku vrednost. To je najstarija ikona koja se čuva u riznici manastira.

– Bogorodica Odigitrija, iz treće četvrtine XIII veka je remek-delo evropskog slikarstva toga doba.

– Hristos Pantokrator, iz treće četvrtine XIII veka je pandan prethodnoj ikoni na ikonostasu nekadašnje crkve Vavedenja Bogorodice.

– Vavedenje Bogorodice, iz 1320. godine, tipična je ikona iz razdoblja Renesanse Paleologa (1261 – 1453), velike umetničke vrednosti sa vidljivim uticajem antičkih uzora.

– Sveti Arhanđel Gavrilo, Sveti jevanđelist Matej, Sveti jevanđelist Luka, sve tri iz treće četvrtine XIV veka.

Osim neprocenjivih ikona i fresaka, manastir Hilandar u svojoj riznici čuva bogatu kolekciju rukopisnih knjiga, jevanđelja, mineja i zbornika, i drugih sakralnih predmeta, koji pripadaju najvišim kategorijama kulturne i umetničke baštine srpskog naroda.

MILUTINOV I PIRG SV. DIMITRIJA: Obilazeći manastirski kompleks prošli smo i pored maslinjaka i Pirga Kralja Milutina, osmatračnice sagrađene u prvoj polovini XIV veka, a imali smo priliku da vidimo i nepregledno prostranstvo od petnaest hektara zasađene najkvalitetnije vinove loze u vlasništvu manastira Hilandar.

Na samoj obali, morski talasi zapljuskivali su Pirg (kulu) Svetog Dimitrija, verovatno najstarijeg sačuvanog zdanja na Svetoj Gori, izgrađenog još u IX veku. U njemu se već stotinama godina nalazi mala crkva oslikana freskama iz doba Kralja Milutina i njegovog unuka cara Dušana, koji je tu sa porodicom boravio 1347. godine, kada se sklonio u Hilandar od kuge koja je u to doba besnela na čitavom Balkanu.

Tom prilikom je car Dušan napravio izuzetak i sa sobom poveo caricu Jelenu, što je bilo grubo i do sada jedino zapisano narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na Svetu Goru.

U okviru objekta crkve i kule Svetog Dimitrija, ostao je sačuvan spoljašnji zid vladareve palate, možda jedini u celosti sačuvani deo srpskog kraljevskog doma iz srednjeg veka, računajući sve teritorije na kojima živi srpski narod.

SVETOGORSKE POSEBNOSTI: Važan detalj na Svetoj Gori je i specifično računanje vremena, po Vizantijskom satu, različito u odnosu na „spoljašnji” svet. Na Svetoj Gori kazaljke sata pokazuju drugačije vreme, čak četiri sata ranije u odnosu na grčko vreme, a celih pet poredeći ga sa srpskom vremenskom zonom. Jutrenja su, po „našem” vremenu počinjala u 03.00 ili 04.00h, liturgija nekih sat-do-dva časa kasnije, a manastirski „ručak” oko 7 ili 8 časova ujutru. Isto važi i za noćne službe u crkvi, večeru i kasniji počinak. Kapije manastira zaključavaju se već negde oko 19.30h.U manastirima na Svetoj Gori, osim crkvenih zvona, svakog dana čuju se i divni zvuci drvenih klepala („simandro“) kojima monah, pre bogosluženja, poziva sve prisutne u hram na molitvu. Nakon toga, svi prisutni se upućuju na zajednički ručak ili večeru.

Poseban je osećaj biti prisutan u velikim manastirskim trpezama, na zajedničkom obedu sa monasima i igumanom, koji daje znak kada se počinje i završava sa jelom. Tokom obeda dežurni monah čita priče iz života svetaca, ili druge biblijske priče, a pravilo je da se jede u tišini. Prostorijom jedino odzvanjaju zvuci metalnog pribora i posuđa, tanjira i čaša. Obroci su skromni, uglavnom posni, ali veoma ukusni i, što je najvažnije, apsolutno dovoljni do narednog obeda – čak i za ljude nenaviknute na rigorozni post.

Tokom našeg boravka, obroci su se sastojali od pasulja, sočiva, i drugih vrsta mahunastog povrća, hleba, obavezne salate i nečega čime bi se jelo, na kraju, zasladilo (voće ili ušećereni orasi). U Hilandaru, moram priznati, jeo sam jednu od najukusnijih ribljih čorbi, a nakon što je ručak bio završen, ostao sam sa još nekoliko dobrovoljaca da pomognem u kuhinji, pokupim čaše i ispoliram pribor za jelo.

Nije strogo zabranjeno, ali smatra se nepristojnim nošenje kratkih majica i pantalona na Svetoj Gori, jer time možete prekršiti nepisana pravila ponašanja i uvrediti monahe koji su vam ukazali gostoprimstvo.

OBILAZAK SA MORA: Kao što je poznato, ne postoji kopneni put kojim se može stupiti na Svetu Goru. Iskoristili smo, stoga, priliku da se ukrcamo na brod i morskim putem obiđemo što veći deo poluostrva. Bilo je to nezaboravno iskustvo. Trajekt je, mirno ploveći, obilazio svetogorsku obalu na kojoj su se uzdizali veličanstveni manastiri-tvrđave, koji su iz daljine izgledali kao da su sastavni deo prirode koja ih okružuje. Mora da je i Kamelot ovako izgledao, pomislio sam tada.

Pored nas, nizali su se blještavi i nestvarni Ksiropotam, Ksenofont, Pantelejmon, Grigorijat, Sveti Pavle, Dionisijat… sve dok naš brod nije stigao do samog oboda Atosa. Tu je počinjao predeo na kome se nalaze posebne monaške naseobine, kelije i pećine iznad mora, Karulja, gde na strmim, negostoljubivim liticama, borave monasi koji se podvizuju uz najveća iskušenja i žive život protkan nezamislivim odricanjima.

O ovom mestu zapisano je i sledeće: „Odatle, pola sata hoda na istok, nalazi se treće mesto sa skitovima nazvano Karulja. Put koji vodi do njega je surov i strašan, kakav na svom putovanju još nisam video, jer treba se oko četvrt časa penjati rukama i nogama, između užasnih kamenih provalija, iznad mora, koje se odsijava dole. Srce treperi i čovek koji se penje mnogo pazi da se ne oklizne i ne padne u provaliju. Oni koji tamo žive, sa velikim se trpljenjem penju i silaze, trpe Gospoda radi, da zadobiju večni život!” (V.G.Barski)

PARALELNI UNIVERZUM: Put i boravak na Svetoj Gori Atonskoj zaista se ne može porediti ni sa jednim dosadašnjim, životnim iskustvom. Čovek prosto ima osećaj da se nalazi na drugoj planeti, mimo „ovoga sveta”, na mestu gde ne važe ista pravila života niti osnovne metafizičke pojave kao što su prostor ili vreme.

Ostala mi je u sećanju energija natprirodnog, božanskog porekla koja je utkana u svu pojavnost Svete Gore, živu i neživu prirodu podjednako, i koja blagosilja svakog ko stupi na njeno tle. Tihi, blagi monasi, i njihov način života, prepun molitvi i odricanja, posebno su ostavili traga u tom galimatijasu misli i emocija koje sam poneo iz Svete Gore. Ovo je moj pokušaj da ih sistematizujem i verno zabeležim na papiru ili belini kompjuterskog programa, svejedno.

Preneću, za kraj, jednu rečenicu koju sam pronašao tragajući za iskustvima drugih, tokom njihovog boravka na Svetoj Gori Atonskoj: „Tokom zajedničke molitve, uz harmonično pojanje monaha, šuštanje mantija i pucketanje sveća, osećate potpuni spokoj i niste baš sasvim sigurni jeste li još uvek na Zemlji“.

Uroš Mitrović

ASTRO MAGAZIN PREPORUČUJE

Najnovije vesti na sajtu

nov
16

OVO SU KARAKTERISTIKE ŽENE ROĐENE U ZNAKU BLIZANCI

Žena Blizanac uvek zna šta hoće i kako da do toga dođe. Nju je teško osvojiti jer je svesna svojih kvaliteta. Vešto zavodi i u stanju je da svakog muškarca navede da se zaljubi u nju. Neće se skrasiti dok u potpunosti ne bude sigurna da je upravo taj muškarac dobar za nju. Zbog toga je veoma teško zavesti i naterati da svoju slobodu zameni emotivnom vezom.

nov
16

KOLIKO LICA VIDITE? EVO ŠTA ZNAČI AKO IH VIDITE VIŠE OD 12!

Pogledajte optičku iluziju i pokušajte pronaći što više lica. Prosečni ljudi vide 6-8, senzibilni do 10, najbolji 11, a ako ih vidite 12 i više…

nov
11

5 RAZLOGA ZAŠTO SU BIKOVI NAJBOLJI PRIJATELJI

Svi znakovi zodijaka imaju svoje specifičnosti, mane i vrline. Niko od nas nije savršen jer svi imamo i negativne i pozitivne strane. Ipak postoje ljudi koji će ulaskom u vaš život od vas napraviti bolju ličnost, a neki drugi koji će u njega uneti negativnost.